Архив фотографије

Поводом 200 година фотографије подсећање на значајне активности у Ковину.

Архив фотографије Центра за културу Ковин и Фото савеза Србије

Пројекат Архива фотографије Центра за културу Ковин и Фото савеза Србије започет је изложбом 2019. године. На отварању је дошло и до идеје о преузимању колекције старих фото-апарата Бранимира Карановића, што је реализовано у најкраћем року јер су се одмах појавиле друге заинтересоване институције.

Архив фотографије настао је као остварење идеје Милана Живковића, уредника Галерије Центра за културу Ковин и Фото савеза Србије. Потреба за постојањем оваквог пројекта (који сада слободно можемо назвати и институцијом) постала је видљива током израде Алманаха фотографа Србије када је рад на монографији потрајао неколико година дуже (но што је реално било потребно) јер за неке ауторе једноставно није било могуће пронаћи материјал, првенствено њихове фотографије.

Архив фотографије има неколико паралелних дешавања:

– Годишњу изложбу три аутора након које остају сачуване фотографије, дигитални фајлови, фотомонографија и каталог. Број од три аутора могућ је захваљујући изгледу и величини галеријског простора Центра који се визуално и физички може поделити на три дела. До сада су обрађени и представљени радови 21 аутора и то тако да су на изложби представљени са по 30 фотографија (које остају Архиву) док у фото-монографији имају до 80 радова. У првој књизи су Бранислав Бркић, Имре Сабо и Мирослав Јеремић. Друга књига посвећена је дамама: Божана Маринчек, Светлана Дингарац и Маја Стошић. Трећа монографија чува радове Горанке Матић, Бранимира Карановића и Александра Келића. Простор четврте књиге испуниле су фотографије Мирослава Цветковића Цвелета, Андреја Исаковића и Желимира Гвојића. Простор пете књиге поделили су Мирослав Предојевић, Геза Ленерт и  Предраг Циле Михајловић. У шестој књизи представљени су Данило Цветановић, Љубинко Кожул и Драгослав Мирковић. Седма књига посвећена је Драгану С. Танасијевићу, Алекси Трбовићу и Миленку Савовићу. У осмој  години биће реализоване приче Мирослава Цветковића, Милана Марковића и Жељка Шкрбића. Архив је реализовао и чува неколико самосталних изложби (Митар Трнинић, Бранимир Карановић, Борис Бјелица, Фадил Шарки, Никола Јовандић, изложбу фотографија природе реализовану у сарадњи са Природњачким музејом Београда…). Изложбе су спремне за поновна излагања и тако се реализује сарадња са другим институцијама културе и уметности: Божидарац Београд, “Жисел” Омољица, КЦ “Пароброд” Београд, Дом културе Вршац,

Поред овакве аквизиције сачувани су радови познатих аутора: Драгана С. Танасијевића (неколико хиљада оригиналних црно-белих фотографија насталих традиционалним, мокрим поступком), Рајка Каришића, Данила Цветановића (након његове смрти сачуване су хиљаде оригиналних филмова и фотографија).

– Други део материјала који се чува у Архиву јесте Збирка старих фотоапарата чији иницијал чини колекција Бранимира Карановића. До сада је број експоната достигао више од 1500 примерака, а скоро 300 је дигитализовано (сваки фотоапарат или део опреме снимљен је седам пута – шест управних страна и једна фотографија под углом) и постављено на мрежу у сарадњи са Музејом Војводине.

– Трећи део Архива чини библиотека књига о фотографији и фотомонографија наших и светских аутора у области фотографије. Паралелно раду на сређивању и чувању ауторских фотографија у папирном и електронском формату, књиге о уметности и посебно фотографији део су библиотеке у настајању која сада има неколико стотина примерака. У току је каталогизација (лепљење Ex Librisa и пописивање импресума) која има за циљ објављивање списка књига које ће бити доступне младим уметницима.


Циљеви рада Архива су вишеструки. На првом месту је сакупљање фотографског материјала аутора који су оставили траг на српској фотографској сцени.

На другом месту је Збирка старих фотоапарата која се постепено али стално увећава јер људи који су посетили овај простор проналазе и доносе још фотоапарата. Збирка је делимично сређена (дигитализација је у току) а фотоапарати су сложени у 12 наменски направљених стаклених витрина.

У Архиву се чува и диск са комплетном архивом часописа РеФото (свих 117 бројева) и са огромном количином фотографија аутора са простора Ex Yu и целог света, чији је уредник био Милан Живковић – сада уредник Архива и наравно Галерије ЦКК. Поред електронске верзију ту је и (скоро) комплетна библиотека часописа РеФото, у оригиналним омотима – неотпакована.

Један део фотографског материјала чува се у Збирци дела ликовних уметности и то су фотографије аутора који су се пријавили на наш легендарни Октобарски ликовни салон. Сваке године се на салон пријави око 15 фотографа и скоро сви оставе своје радове Архиву или Збирци уметничких дела.

Милан Живковић 19. август 2026.